Vitomir: Fudbalski Gaudi

Fudbalski Gaudi

Jedini vredan autoritet u trenerskom poslu je autoritet znanja, a trener ne može to da postene u očima igrača ukoliko ne zna odgovore na sva njihova pitanja, jer ako je tako, onda igračima postaje sumnjiv kao stručnjak. Zato je bitno da se u trenerske vode uđe sa velikim predznanjem, stečenim aktivnim bavljenjem sportom ili na bilo koji drugi način. Ima vrhunskih trenera koji se nikada nisu profesionalno bavili sportom, a još više istinskih asova koji su postali loši treneri.

Đosep "Pep" Gvardiola rodjen je 18. januara 1971. u Santpedoru blizu Barselone. Najveći deo igračke karijere proveo je na Nou Kampu gde je bio nezamenjiv na poziciji zadnjeg veznog. Imala je Barsa u svojoj bogatoj istoriji mnoga zvučnija imena, ali se u timu snova Johana Krojfa našlo I mesto za Pepa. Osim u katalonskom gigantu Gvardiola je igrao I u Breši, Romi I Al Ahliju. Nakon fudbalske karijere postao je trener, prvo Barselone B, a kasnije i prvog tima. Na mestu šefa struke nasledio je Franka Rajkarda, sa kojim se Barsa popela na krov Evrope.

Svakome ko poseduje elementarno fudbalsko znanje, Gvardiola je u tom trenutku delovao kao najlogičnije moguće rešenje. Dete kluba, trofejni fudbaler, godine iskustva na poziciji gde nije dovoljno samo biti u vrhunskoj kondiciji, trenerska vizija prezentovana na klupi B tima … U prvoj sezoni osvojio je sve, prvenstvo, kup I Ligu šampiona.

Ovde bi najlakše bilo nabrojati sve trenerske trofeje Gvardiole, ali je po mom mišljenju mnogo bitnije staviti akcenat na njegovu autentičnost. Pep je u fudbalsku filozofiju uneo pravu revoluciji I kao niko pre njega tu igru približio savršenstvu.

Jeste fudbal ‘’najvažnija sporedna stvar na svetu ’’, ali se ipak mora priznati da su svi ostali sportovi u poslednjih dvadesetak godina ostvarili vidniji napredak. U košarci, rukometu, odbojci nema ‘’loših lopti’’, svako dodavanje ima svrhu, svaki pas je unapred smišljen. U fudbalu I to onom vrhunskom je svakodnevna pojava da golman ili neko iz poslednje linije ispuca loptu sa svoje na protivničku polovinu u nadi da će ona doći do njegovog saigrača. Pep je taj element odstranio iz igre svog tima. Bio je to osnovni preduslov za stvaranje čuvenog tika – taka stila.

Vratimo se malo unazad, tačnije na situaciju koju je Gvardiola zatekao u Barsi kada je postao njen trener. Titula za sezonu 2007-08 je otišla u Madrid, a Barselona nije beležila ni očekivane rezultate u Ligi Šampiona, jer je 2008. ispala u polufinalu, a godinu dana ranije u osmini finala. Od novog šefa struke se očekivalo mnogo I zato su mu date odrešene ruke, njegov prvi potez je za mnoge bio čudan. Želeo je da Nou Kamp napuste prva zvezda tima Ronaldinjo, odlični Deko I vanserijski napadač Eto. Prva dvojica su napustila Kataloniju dok je Kamerunac ostao još godinu dana, jer nije stigla očekivana ponuda. Demonstracijom sile I već dokazanim autoritetom Pep je u postavku igre Barse doneo jednu bitnu novinu – disciplinu. Ekipa sastavljena od izvrsnih igrača, sa prespektivnim trenerom I novim pristupom je ubrzo postala prepoznatljiva u svetu. Možda najviše po posedu lopte, naime Barsa je u velikoj većini utakmica imala posed lopte veći od 60 %. Posle nekoliko godina ovakve igre pojavili su se I oni koji joj nalaze zamerke, ali verovatno oni nisu svesni šta je sve neophodno da bi ekipa tako funkcionisala. Potrebno je imati vrhunske tehničare, ali I ubediti ih da se trči I kada lopta nije kod njih. Još jedan novi kvalitet je bio taj što kada Barsa izgubi loptu, Mesi, Inijesta, Ćavi I ostali počinju presing dok je ponovo ne osvoje. Da bi se takve zvezde I zvezdice ubedile da tako treba da igraju potreban je veliki autoritet, ali I odličan odnos sa igračima. Gvozdena disciplina se ne ogleda samo u onome što se vidi na zvaničnim utakmicama, već I na treninzima, međusobnim odnosima, odnosima prema navijačima I novinarima I u privatnom životu.

Kada je Gvardiola odlučio da raskine ugovor sa nekada najboljim fudbalerom sveta, Ronaldinjom vodio se manama Brazilca koje nije bilo moguće korigovati. Nerealno je bilo očekivati da Ronaldinjo promeni pristup igri I počne da trči I kada je bez lopte, a još nerealnije je bilo očekivati da se odrekne noćnog života. Tako je došlo do kraja plodne saradnje. Trofeji kažu da je Pep bio u pravu, ali ne samo oni. Od trenutka kada je Gvardiola postao trener Barselone, nije se desilo da neko od njenih fudbalera dospe u štampu zbog afere ili da na pripreme dođe sa viškom kilograma.

Jos jedna osobina vrhunskog trenera je stvaranje novih igrača. Pep je vrlo brzo u tim ubacio Pedra I Busketsa, a Ligu šampiona 2009. je osvojio sa čak osmoricom fudbalera iz Barselonine škole. Iako insistira na jednakosti, ni Gvardilon tim nije bio bez vedete, pa je tako prvi među jednakima postao I ostao Mesi. Ponovo zahvaljujući Gvardioli. Mladi stručnjak je nastavio da praktikuje oprobanu taktiku 4 – 3 – 3, ali je ponovo uveo inovaciju. U takvoj taktici na poziciji centralnog napadača po pravilu igra visok fudbaler, koji može da se u skoku nosi sa snažnim centarhalfovima. Pep je na to mesto postavio 170 cm visokog I ne preterano snažnog Mesija. Rezultat ponovo fantastičan.

Posle sjajnih sezona na Nou Kampu došlo je do prezasićenja, pa je Gvardiola rešio da sebe časti godinom odmora I pronađe novi izazov, njegovo ime je Bajern iz Minhena. Biće to u pravom smislu reči najveći ispit u dosadašnjoj Pepovoj karijeri. Dolazi u klub koji je finansijski najstabilniji u Evropi, čeka ga brižljivo selektovan sastav, odličan budžet, snažna infrastruktura, armija navijača, stiče se utisak da je Gvardiola poslednji komadić mozaika.

Trofeji:

Kao fudbaler:

Barselona