A mogli smo da živimo kao Danci

A mogli smo da živimo kao Danci

 

Uzgoj svinja je samo jedan od gomile neiskorišćenih potencijala Srbije. Zemlja koja je pre dvesta godina bila jedan od najvećih izvoznika živih svinja sada ne izvozi nijednu. Za vreme vladavine Miloša Obrenovića van granica je godišnje odlazilo preko 200.000 komada, ne računajući ogromne količine mesa I mesnih prerađevina.

 

Procenjuje se da imamo kapacitet za gajenje 14 miliona svinja, a samo 42 % je iskorišćeno. Da je Srpska ekonomija bila orjentisana ka poljoprivredi, verovatno bismo bili na mestu na kome se sada nalazi Danska. Ova zemlja sa severa Evrope nije slučajno uzeta za primer.

Danci su svetski lideri u svim segmentima svinjogojstva, najproduktivniji su, meso je najkvalitetnije, tehnologija najbolja. Ne postoji veliko tržište na kome oni nemaju primat, od severne Amerike do Japana, koji kompletan uvoz svinjetine obavlja baš iz Danske. Gajenje svinja je izdignuto na najviši mogući nivo, u idealnim uslovima koji podrazumevaju odsustvo parazita I bolesti, ostvaruje se za naše prilike nestvaran godišnji prirast od 30 prasadi po krmači. Lokomotiva danske kompozicije je najmodernija svetska farma, Danska kruna u kojoj se mesečno obradi preko 400.000 svinja. U njoj je sve strogo kontrolisano, od oplodnje krmača, preko prasenja, uzgoja I klanja do finalnog proizvoda koji odlazi konzumentima u preko 100 zemalja sveta.  O svemu se stara 10.000 zaposlenih. Uz ovu gigantsku farmu svinjarstvom se bavi još oko 4.600 manjih, tako da izvoz od 2 miliona tona mesa I sedam miliona prasića ne treba da čudi.

Savršenost sistema se ogleda u tome što se ništa ne baca, repovi, papci, uši, iznutrice I krv nalaze primenu, od njih se prave prerađevine za ishranu ljudi I kućnih ljubimaca, ali I sirovine za proizvodnju biodizela.

Rad danskih farmi nema manjkavosti, jednostavno se o svemu vodi račina, pa tako I o zaštiti životne sredine. Izračunato je da je zahvaljujući strogoj kontroli emisija ugljendioksida po kilogramu proizvedenog mesa dvostruko manja nego 1985. godine. 

Standardi Evropske unije su sve viši I viši tako da konkurenti Danaca ne mogu da održe korak, a situacija sa, recimo Srbijom je još teža. Danas više nije dovoljno samo proizvesti, već to uraditi na najbolji mogući način, zatim obraditi, upakovati pa tek onda prodati.

Gde smo mi, a gde Danci? Naš ukupan izvoz na godičnjem nivou iznosi 9 milijardi evra, Danska izvozi 9 puta više, a 10 milijardi evra je samo eksport poljoprivrednih proizvoda.

 

Srbija                                                  Danska

7, 2 miliona           stanovnika         5, 5 miliona

77.474 km²           površina             43.075 km²

9 milijardi eur       izvoz                    81 milijarda eur


Vitomir


Pročitajte još:

Srpski praznik
Junusov svet

.